Pravna zaštita autorskih i srodnih prava na Kosovu

Intelektualno vlasništvo, odnosno autorsko pravo, sve više se pokazuje kao faktor koji utiče na tržišnu ekonomiku i ekonomskom razvoju zemlje, zato je, poštovanje i sprovođenje autorskog prava veoma važno. Osim ekonomskog razvoja, sprovođenje auotorskog prava, utoče takođe i na stimulisanje kulturnog i kreativnog stvaralaštva.

Kancelarija za Autorska Prava i Srodna Prava, vrši svoju delatnost, oslanjajući se na zakonodavstvo i autorsko i srodno pravo kao i na ostalim zakonskim i podzakonskim aktima koji su na snazi. Treba da se istakne činjenica da se, zaštita autorskih i srodnih prava, ne obuhvata u kompetencijama kancelarije. Kancelarija ima svoju ulogu u procesu razvoja sistema zaštite autorskih i srodnih prava, preko licenciranja i nadziranja društava za kolektivno administriranje prava, uzdizanja svesti, pružanja informacija za osposobljavanje i obrazovanje u vezi sprovođenja autorskih prava kao i stvaranje odnosa za saradnju sa sličnim ili istim kancelarijama u zemljama reona i EZ-a.

Stvaranjem zakonodavstva za zaštitu autorskih i srodnih prava, možemo reći da je stvoren podoban ambijenat, gde nosioci prava, preko zakonskih mehanizama, mogu štititi soja prava. U ovom kontekstu treba napomenuti Zakon za Autorska i Srodna Prava, Zakon o Carinskim Merama za Zaštitu Intelektualnog Vlasništva, Krivnični Zakon Republike Kosova i Zakon za Tržišne Inspekcije.

U nastavku ćemo dati objašnjenje o merama zaštite, koja nosioci prava kogu da iskoriste, konform zakonodavstva na anazi, koji je na početku napomenut.

1.    Zakon o Autorskom i Srodnom Pravu

Poglavlje XI, odnosno glava B, Zakona o Autorskom i Srodnom Pravu, predviđa odredbe za sudsku  zaštitu, u slučaju prekršaja Autorskih i Srodnih Prava.

Dobro je napomenuti činjenicu da ovaj zakon, predviđa ubrzavanje sudske procedure u vezi prekršaja autorskih i srodnih prava. Sud je obavezan da odredi prvi seansu saslušavanja, ne kasnije od tri (3) meseca, od dana prijema tužbenog zahteva.

U okviru sudske odbrane, nosilac prava, može da zahteva zaštitu prava, preko sledećih pravnih sredstava:

1.1. Tužbeni zahtev

Zakon o Autorskom i Srodnom Pravu, odnosno glava B, na precizan način objašnjava sudsku zaštitu, postupak podnošenja tužbe i zahteve, koje nosioca prava  može da obuhvati u tužbi.

Nosilac autorskog prava, onda kada shatra da su mu se prekršila prava, ima prava da podnese tužbu, u kompetentnom sulu, koji odlučuje o procesima u vezi kršenja autorskih i srodnih prava.

Na osnovu tužbenog zahteva, nosila prava može da zahteva, od kompetentnog suda, pronalaženje postojanja prekršaja prava.

Ako se autorsko pravo krši u kontinuitetu, onda, nosilac prava može da zahteva od suda izdavanje jene odluke koja sprečava nastavak kršenja prava i ponavljanje kršenja prava u buduće.

Nosila prava, preko tužbenog zahteva, ima prava da zahteva od suda, da se njegovom naredbom, izvrši otklanjanje kompletnog materiala sa tružišta i uništavanje čitavog materijala, koji je stvoren kao rezultat kršenja autorskog prava a takođe i materiala i sredstava  koja su korišćena za stvaranje materiala, koja krše autorska prava.

Ako se nosiocu prava izazvala materialja teta, zbo prekršaja autorskog prava, onda nosioca prava, može da zehteva od suda, da mu se izvrši kompenzacija, za izgubljenu zaradu ili posebnu kompenzaciju.

Osim materialne štete, nosiocu prava se može izazvati i nematerialna teta, koja podrazumeva prekršaj moralnih prava, za šta, nosilac autorskog prava, ima prava na kompenzaciju.

1.2. Prethodne mere

Nosilac prava, oslanjajući se na član 184 Zakona, ima prava da od suda zahteva da se preduzmu prethodne mere, ako predstavi dokaze da su se njegova ekskluzivja prava prekršila i da se kompenzacija može rizikovati. Tada, nosilac prava, ima prava da od suda zahteva, da se izvrši privremena pokretne i nepokretne imovine i blokiranje žiro računa optuženog.

Kao prethodna mera koja se može preduzeti od suda, prema članu 184, stavu 2 je, konfiskacija bankarskih finansijskih dokumenata  ili komercialnih dokumenata  prekršioca.

Važno je da se istakne da, oslanjajući se na član 184, stav 4, procedura  u vezi prethodnih mera, sprovodi se unutar  tri (3) dana, nakon uloženog zahteva.

1.3. Privremene mere

Ove mere mogu da se narede od suda, onda kada nosilac prava, njegovim zahtevom, predstavi osnovne dokaze da je njegovo pravo prekršeno, ili postoji neizbežan rizik od prekršaja. Na osnovu člana 185, stava 1, tačke 1, sud može doneti privremene mere, koje obuhvataju zabranu očekivanih prekršaja ili zabranu nastavka izvršavanja prekršaja.

Nosilac prava može da zahteva od suda da, kao privremenu meru, naredi konfiskaciju ili otklanjanje robe, sumnjive  za prekršaj nekog prava, i otklanjanje iz opticaja materiala koji se koriste za stvaranje sumnjivog materiala, koja krše autorsko pravo. 

Procedura donošenja privremenih mera od strane suda je ubrzana, konkretno one se preduzimaju sedam (7) dana od podnošenja tužbenog zahteva.

1.4 . Obezbeđenje dokaza

Zakon o Autorskom i Srodnom Pravu, član 186, daje prava nosiocu prava, koji ima osnovane dokaze da mu se prekršilo pravo i da postoji mogući rizik da se dokazi o prekršaju unište ili da je kasnije nemiguće da se obezbede, da zahteva od suda da se izvrši obezbeđenje dokaza.

Mere koje se preduzimaju za obezbeđenje dokaza, obuhvata uzimanje mustri, fizičku konfiskaciju robe koja krše prava, inspekciju mesta, inspekciju ili konfiskovanje dokumenata, ispitivanje svedoka, imenovanje i ispitivanje eksperata.

Sud razvija proceduru u vezi obezbeđenja dokaza u roku od sedam (7) dana, nakon ulaganja zahteva od nosioca prava.

2.    Zakon o Carinskim Merama za Zaštitu Intelektualnog Vlasništva

Carina Kosova, u okviru svoje misije, ima zadatak da štiti autorska prava, u cilju zaštite legalne ekonomije od nelojalne konkurencije.

Carina Kosova, bazirajući se na Zakon o Carinskim Merama za Zaštitu Intelekualnog Imena, Zakona 03-L/170/2010 i Administrativnog Uputstva 07/2010, ima zadatak da ptiti prava intelektualnog vlasništva, za robu koji ulaze ili izlaze iz teritorije Kosova, na zahtev nosioca prava i daministriranja prava za delatnost, u okviru zaštite intelektualnog vlasništva.

Prema zakonu o carinskim merama, za zaštitu intelektualnog vlasništba, odnosno člana 4, nosilac prava, kada ima dovoljno osnova da posumnja da roba krši njegovo pravo, ima pravo da podnese zahtev za delatnost od carine.

Način podnošenja i procesiranja zahteva je jasno dat u članu 4, gde se ističe da zahtev za delatnost treba napisati na formularu koji je određen od Carine. Zahtev treba da sadrži sve podatke, kako bi se omogućilo da se roba lakše prepozna.

Prijemom zahteva za delatnost, Carina će razmotriti podneti zahtev od strane nosioca prava i upoznaće podnosioca zahteva, u roku od trideset (30) dana. U slučaju da se zahtev za delatnost odbije, Carina treba za to, da pismeno obrazloži razloge.

Važno je da se istakne činjenica da, Carina vrši delatnost na osnovu zadatka ( ex-officio) onda, kada carinska kancelarija smatra da je roba sumnjiva, za prekršaj prava vlasništva.

Robi, koja će prekršiti prava intelektualnog vlasništva, neće se: 
dozvoliti da uđe u Carinsku teritoriju Republike Kosova;
da se dozvole u slobodan opticaj;
da se otklone sa carinske teritorije Republike Kosova;
eksportuju;
ponovno eksportuju;
da podlegnu proceduri za odgađanje; ili
da se postve u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu
3. Zaštitne mere, koje nosilac prava može da preduzme, na osnovu zakona o Inspektoratu za Ndziranje Tržišta:

Tržišna Inspekcija u Republici Kosova je odgovorna za nadziranje sprovođenja zakonodavstva, iz oblasti zaštite potrošača, bezbednost proizvoda na trežištu i takođe, za zaštitu autorskih prava i sličnih prava na tržištu.

Prema zakonu o inspekciji i nadziranju tržišta, kompetencija inspekcije je, između ostalog, i nadziranje za zaštitu autorskih i sličnih prava na tržištu.

Nosilac autorskih prava ima prava da od tržišne inspekcije, zahteva inspektiranje tržišta, u slučaju da sumnja da je njegovo pravo prekršeno, on može da zahteva od  inspektorata konfiskovanje i otklanjanje sa tržišta, robe koja krši autorsko pravo.

4. Krivični Zakonik 

Krivični Zakonik  Republike Kosova predviđa kao krivično delo ugrožavanje autorskih prava. Konkretno, određuje delatnosti koja su prepoznatljiva kao kršenje prava autora i određuje vrste kazni i njihovo trajanje, u slučaju da se izvrši prekršaj autorskog prava.

Nosioci prava će onda, kada imaju dokaze, koja su zasnovana na kršenju njihovih prava, imaju prava da se obrate policiji i kompetentnim tužiocima, da zahtevaju krivično gonjenje u odnosu na prekršioce prava, priznata zakonom o autorskom i srodnom pravu.

4.1. Povrede autorskih prava, prema članu 296, smatraju se delatnosti:

1. Bilo ko, ko u svoje ime ili u ime nekog drugog, objavi ili na neki drugi način komunicira sa javnošćum delatnost koja je zaštićena autorskim pravom ili predstavljanja drugoga, u celosti ili delimično, kažnjava se kaznom ili zatvorom od tri (3) meseca do tri (3) godine.

2. Bilo ko, ko tokom rada iskoristizaštićenu delatnost sa autorskim pravom ili predstavljanja drugoga, namerno ne istakne ime, pseudonim ili znak autor ili interpretatora, kada se to zakonom zahteva, kažnjava se kaznom i zatvorom od jedne (1) godine.

3. Bilo ko, ko izmeni, iskrivi ili na neki drugi način ošteti zaštićenu delatnost sa autorskim pravom ili predstavljanjem drugoga i, na taj način objavi ili na neki drugi način komunicira sa javnošću, kažnjava se kaznom ili zatvorom od jedne (1) godine.

4. Bilo ko, ko  predstavi ili na neki drugi način komunicira sa javnošću, na nepodoban način, delatnost koja je zaštićena autorskim pravom ili predstavljanjem drugoga, koji prejudicira čast i autoritet autora ili izvođača, kažnjava se kaznom ili zatvorom od jedne (1) godine.

5. Bilo ko, ko   bez ovlašćenja iskoristi zaštićenu delatnost sa autorskim pravom ili temu koja je povezana sa ovim pravom, kažnjava se kaznom ili zatvorom od tri (3) godine.

4.2. Izbegavanje tehnoloških mera

1. Bilo ko, ko   izvrši delatnost izbegavanja neke od efektivnih mera tehnološke zaštite ili otklanjanja ili izmene elektronskih prava za menadžiranje podataaka, kako se predviđa sa odredbama zakona za autirska i srodna prava, kažnjava zatvorom do tri (3) godine.

2. Stvari ili sredstva za njihovu proizvodnju, iz stava  1ovog člana se konfiskuju.

Za ove delatnosti se predviđa kazna od tri ( 3) meseca do tri (3) godine zatvora, u određenim okolnostima, gde je izvršitelj imao za cilj ekonomsku zaradu, u vrednosti od iznad 50.000 evra, kazna je predviđena od čest (6) meseci do osam (8) godine zatvora. Zakonik takođe predviđa i konfiskaciju zarađenih stvari, od izvršenih krivičnih dela, iz člana 296.